TADIC: Ratom bismo sve izgubili

 

 

 

THE SERBIAN ARMY

 

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

SLOBODAN PIVLJANIN

SRPSKA ARMIJA JE SRPSKI NAROD!

SRPSKI NAROD JE SRPSKA ARMIJA!

DIREKTOR & IZDAVAC

IRIS DE VRIES

4 JANUARI 194210 JANUARI 2006

SRPSKA.ARMIJA@LIVE.NL 

srpska-armija@yahoo.com

 srpskaarmija@yahoo.com

the. serbianarmy@yahoo.com

the.serbianarmy@live.nl   

  BORO CUCOLOG

  INTERVJU
Boris Tadić, predsednik Republike Srbije
RAT BI BIO PORAZ

http://www.odbrana.mod.gov.yu/

 

  naslovna

BORO CUCOLOG-2 

 

 

08-13-2007
INTERVJU
Boris Tadić, predsednik Republike Srbije
RAT BI BIO PORAZ
Vojska je tu da obezbedi sigurnost i stabilnost zemlje. Hoću da izbegnemo svaki rat. Insistirajući na integritetu mi se ponašamo kao svaka normalna evropska zemlja. Rat nikom ne donosi dobro. Reći ću to i jasnije: rat bi bio siguran način da izgubimo Kosovo. Jer bismo u novom ratu za Kosovo, ponovo sa međunarodnom zajednicom, bili sigurno poraženi. Poražena strana sigurno gubi Kosovo i Metohiju. Nećemo povlačiti poteze kojima sigurno gubimo, ma kako oni bili priželjkivani od ekstremista sa obe strane.
Hoćemo mirno, integrativno rešenje, koje uspostavlja stabilnost, koje vodi ka prosperitetu.

PRIPREMIJO: DR.SLOBODAN PIVQANIN 

 

djukanovic_ceku_121PREDSEDNIK RUSIJE VLADIMIR PUTIN I PREDSEDNIK VLADE SRBIJANIJE VOJISLAV KOSTUNICAPREDSEDNIK SRBIJANIJE BORISAV TADIC I PREMIJER ITALIJE ROMAN PRODI 

SRPSI PETOKOLONASI : KO J… KOSOVO – NEK SMO MI ZIVI I ZDRAVI…

 

 

VECERNJE NOVOSTI

http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=109869&datum=2007-10-14

 

 

Tadić: Ratom bismo sve izgubili

14. oktobar 2007

 

 

PREDSEDNIK Srbije Boris Tadić izjavio je da bi Srbija novom oružanom konfrontacijom sa međunarodnom zajednicom izgubila Kosovo i da stoga mirno rešenje pitanja budućeg statusa pokrajine nema alternativu.
„Rat bi bio siguran način da izgubimo Kosovo, jer bismo u novom ratu za Kosovo, ponovo sa međunarodnom zajednicom, bili sigurno poraženi“, rekao je Tadić u intervjuu za jubilarni 50. broj lista „Odbrana“.
On je dodao da „nećemo povlačiti poteze kojima sigurno gubimo, ma kako oni bili priželjkivani od ekstremista sa obe strane.
Tadić je ocenio da je Srbiji, zbog otežanog međunarodnog položaja, potreban „novi impuls“ u pregovorima, koji bi poboljšao njen kredibilitet.

mladic_karadzic
„Dovršavanje saradnje sa Haškim tribunalom značajno bi izmenilo našu pregovaračku poziciju. Naš argument o očuvanju integriteta bio bi mnogo snažnije artikulisan“, rekao je Tadić.

Prema njegovim rečima, Srbija do sada nije imala koncepciju građenja suživota sa Albancima na Kosovu, a to je upravo ono što Beograd u pregovaračkom procesu nastoji da promeni.
Ulazak u EU bi, kako je naglasio, bio jedini način da se ostvare srpski nacionalni ciljevi, jer bi relativizovanjem međudržavnih granica svi Srbi u regionu ponovo živeli pod istim krovom.
„Tek članstvom u EU mi ponovo ispunjavamo onaj nacionalni ideal da živimo svi zajedno u jednoj državi, ili državnoj tvorevini, kao što smo živeli u bivšoj Jugoslaviji“, rekao je Tadić.

 

Pošalji komentar

 

Slobodan Pivljanin

15. oktobar 2007 5:8

 

VIDOVDANA 1389 G. RATOM JE SRBJA IZGUBILA CARSTVO- DA BI GA POSLE 600 GODINA ROBOVANJA POVRATILA U VIDU JUGOSLAVIJE.

 

Moj "prijatelj" Borisav Tadic veli "RATOM BISMO SVE IZGUBILI".

Ko to Boro?

Naravno RAT bi izgubila PETA KOLONA ( tadici, kostunici , draskovici i svi novi brankovici)   koja je sad na celu ogriska SRBIJE..

 

SRPSKA ARMIJA i nova pokoljenja nikad i nikom  nece oprostiti veleizdaju…

SRAM VAS BILO!!!

 

 

Slobodan Pivljanin

 

http://SRPSKA-ARMIJA.spaces.live.com/

 

http://THESERBIANARMY.spaces.live.com/

 

 

 

Гарант дефентизма на Балкану

  BORISAV TADIC I MINISTAR OBMANE DRAGAN SUTANOVAC

     BORA TADIC  & DRAGAN SUTANOVAC

Штампај

Е-пошта

 

Ако се војска не употреби када се држави прети отимањем дела територије и у ситуацији када је народ, више од сто хиљада Срба који живе у покрајини изложени опасности, поставља се логично питање – чему војска уопште служи?Министар одбране Драган Шутановац неуморно понавља, последњеих недеља, како не може бити војне опције за Косово и истиче да ниједан одговоран политичар не сматра да проблем може бити решен војним средствима. Свој став министар заснива на блиској прошлости српског народа која нам, како каже, даје савршене примере да је војна опција увек представљала лоше решење и учинила да будемо земља са највише избеглица.    Питање је, наравно, колико је овако тумачење наше блиске прошлости тачно, Чини ми се да би се лако могао одбранити став по којем смо постали земља са највише избеглица не зато што смо ратовали, већ напротив, зато што нисмо ратовали. Примери Републике Српске Крајине, која је 1995. године фактички препуштена без борбе или повлачења Војске Југославије са Косова и Метохије 1999, показују да су највећи таласи избеглица били резултат не толико борбе колико одустајања од борбе.
   Пацифистичка реторика отвара, међутим, много значајније (барем у овом тренутку) питање од овог сасвим произвољног и олаког тумачења блиске историје на Балкану. То питање гласи: да ли став по којем српска војска неће ратовати за део територије Републике Србије, став који поред министра одбране деле и председник републике и                         
министар спољних послова – помаже или ипак одмаже у борби за очување Косова и Метохије у саставу Србије?

 

susret generala ponusa i katera (macka)

NATO KATER (MACAK)& PUNOS

   Прво што се мора нагалсити у тражењу одговора на ово питање јесте да став по којем Војска Србије ни у ком случају неће бити употребљена додатно учвршћује чињеницу – такође јавно изнету – да ће мо се за Косово и Метохију борити искључиво дипломатским средствима. Ова теза сама по себи не би морала бити спорна. Проблем настаје онда када се таква теза јавно изнесе. Наиме, одлучити се на борбу искључиво дипломатским средствима може бити, у одређеним ограничавајућим условима, легитиман циљ државе, али се исти никако не сме бранити тиме што ће се небројно пута поновити да се војска, ни у ком случају, неће употребити. На тај начин се ”сече грана на којој се седи” и показује се непознавање фундамената међународних односа и функција оружане силе. Генерал Де Гол је у својим настојањима да Француска обезбеди снажну војну нуклеарну компоненту, често истицао да не може бити независне и еманциповане спољње политике, односно ефикасне дипломатије без снажне војске.

Штампај

Е-пошта

  0514-ponos-brisel2

NACELNIK GENERALSTABA SRBIJE PONOS NA NATO KONFERENCIJI

   У међународним односима војска и дипломатија је логички пар и било би веома наивно поверовати да ће се одрицањем употребе војске добити политички поени на дипломатском плану, нарочито у игри са западним земљама за које се тешко може рећи да су у потпуности посвећене и саздане на вредностима пацифизма. Да је оружана сила у функцији дипломатије и у функцији одвраћања непријатеља и непријатељских деловања, морало би бити познату једном министру одбране као и свим високим државним званичницима. Пренебрегнути ту чињеницу значи ући у елементарну контрадикцију и умањити шансе за постизање циља који смо предходно означили као борбу за очување Косова и Метохије у саставу Србије искључиво диполонатским средствима. Другим речима, одрећи се јаво употребе војске значи осетно смањити свој дипломатски потенцијал.
   Међутим и сама теза по којој ће Србија бранити свој суверинитет и територијални интегритет искључиво мирним средствима могла би бити проблематична. Зашто? Па просто речено, шта ако држава не успе да оствари своје циљеве дипломатским средствима? Шта се дешава ако дође до једностраног проглашења а затим и до једностраног признања независности Косова и Метохије? Коначно, пацифистичка реторика замагљује и чини нејасним српски циљ? Да ли је циљ државе Србије да одбрани своју територију и свој народ или је циљ државе Србије да по сваку цену избегне рат? Иако легитимни, ови циљеви би искључивали један другог у случају једностраног решења.

 

nacelnik generalstaba primijo vojnu delegaciju italije

PUNOS & DELEGACIJA ITALIJE
   Наравно нису још исцрпљене све могућности за постизање компромисног решења, али постоје реалне шансе да дође до покушаја наметања ”решења” Србији. У том случају држава има на располагању читав низ мера – реторзија или репресалија којима би могла реаговати. Између осталог, може доћи спуштања дипломатских односа на нижи ниво или до њиховог прекида са земљама које би признале евентуалну независност КиМ. Србија може такође прекидати и трговинске односе са одговарајућим земљама, бојковати производе који долазе из других земаља, конфисковати имовину предузећа земаља  које би признале КиМ, попут словеначких, забранити рад у Србији предузећима која послују на Косову и Метохији, забранити улазак у Србију, свим страним физичким лицима која су путовала на Косово и у својим документима имају печате за Србију непостојеће државе или документа те исте ”државе”.
   Међутим, сви ови видови притисака, што непосредни, што посредни, усмерени ка властима на КиМ или ка властима земања које би КиМ признале, не би битно променило ток догађаја, а неки би могли проузроковати више штете него користи за саму Србију. Треба имати у виду да описана хипотетичка ситуација нема нема ничега заједничког са ситуацијом Турске Републике Северног Кипра, чију ”независност” осим Турске, није признала ниједна држава. У случају Косова и Метохије, по самој логици ствари, одређен број значајних држава признао би новонасталу државу.
   Проблем је у томе што је у суштини такав процес неповратан. Временом би фактичко стање на терену добило и правну транскрипцију и било би тешко Србији да се кроз двадесет или тридесет година опире таквој ситуацији. Једна од могућности, можда једина, управо лежи у промени стања на терену у српску корист, или у најмању руку очувања постојећег физичког стања, тј. очувања српских средина на Косову – на северу Косова, централном Косову, Косовском Поморављу и Сиринићкој жупи.
Спровођење наведене могућности захтева директну или индиректну војну акцију. Наравно, спремност да се употреби војска носи, по природи ствари и одређени ризик. У тој процени ризика не треба међутим заборавити на следеће две, релативно повољне чињенице: као прво, САД су за разлику од 1999. године када су извршиле агресију на СРЈ (на челу НАТО-а), заузете на два фронта – у Авганистану и у Ираку. Овим постојећим кризама треба додати и проблем са Ираном који ће се тешко решити дипломатским средствима. С друге стране, за разлику од 1999. године, Србију данас нико не може представити као недемократску државу. Легимитет за било какву опсежнију операцију против наше земље био би непостојећи.
   Постоји, међутим, један фундементални проблем који налаже да се у најмању руку добро промисли предходна теза, по којој ће се Србија за Косово и Метохију борити искључиво мирним средствима и евентуално замени следећом која би гласила: Србија ће бранити свој суверинитет и територијални интигритет  првенствено, а не искључиво, дипломатским средствима. Наиме, ако се војска не употреби када се држави прети отимањемдела територије и у ситуацији када је народ – више од сто хиљада Срба који живе у Покрајини – изложен опасности, поставља се логично питање – чему војска уопште служи? Одсуство акције у случају једностраног ”решења” косовске кризе би представљало негацију  војске као институције а тиме и посредно и саме државе.
   Колико год се неком ово питање чинило апстрактно, ради се окрајње озбиљном проблему легемитета, односно губљења легитимности једне државе, који би имао далекосежне последице. Председник републике је у праву када каже да је Војска Србије гарант мира и стабилности у региону. Али очигледно заборавља да само снажна војска која се користи може бити гарант мира и стабилности. У супротном је ова реченица само бесмислена фраза. Војска чија би очигледно једина намена постала борба против пожара и борба против елементарних непогода, била би сасвим сигурно – фактор нестабилности.
   На ово теоријско питање се надовезује један сасвим практичан и реалан проблем. Наиме, као што је наивно очекивати да ће Србија бити на било који начин награђена за своју више него помирљиву реторику,  као што је наивно користити флоскуле попут оних ”увозу и извозу безбедности” у озбиљном говору или разговору, наивно би било поверовати и да косовска криза ставља тачку на распад СФРЈ. Много вероватније и тачније од става да је косовска криза последња фаза дезинтеграције СФРЈ било би мишљење да косовска криза представља заправо прву фазу дезинтеграције Србије. Ситуација и тероризам у Рашкој, постојеће стање у Прешевској долини или конструисање ”проблема” у Војводини и врло перфидно афрмисање ”војвођанског индентитета”, само су неке назнаке негативних токова у Србији. ”Непостојање” војске може само допринети даљем развоју таквих феномена.
   Када се све ово има у виду, извлачење правилних закључака из дате ситуације постаје веома битно. На пример, из чињенице да је Војска Србије данас релативно ослабљена не сме се извлачити бесмисленн и погрешан закључак да је због тога не треба употребљавати. Једини закључак који се може повући из наведене чињенице јесте да се Војска Србија мора унајбрже могућем року опремити савремено материјалним-техничким средствима и оспособити за њену једину праву улогу – заштите државе и народа.

 

prestavnici vojne bolnice nis i vma na nato vezbi u norveskoj

PRESTAVNICI VOJNE BOLNICE NIS I VMA

NA NATO VEZBAMA U NORVESKOJ

   Овај једини правилан закључак отвара опет нова питања. Како је могуће да од 2000. године, с обзиром на безбедносну ситуацију српске државе, нико није нашао за сходно да Војску Србије опреми савременим противавионским системима, противоклопним системима и свим неопходним и одговарајућим средствима за одбрану државе? Да ли је могуће да нико никада није размишљао да јачање војних, тј. одбрамбених могућности земље може значајно побољшати српске позиције у вези са преговорима око Косова и Метохије, за које се знало да ће једног дана почети? Да ли је нормално да министар одбране једне земље буде најгласнију у истицању да воска неће учествовати у одбрани своје земље? Да ли је нормално да председник републике верује да та ће такав став  допринети остварењу наших циљева и да ће мо због тога истог бити награђени? Да ли је могуће да нико незна за древно правило које гласи да онај који жели мир, треба да се спрема за рат? Већ смо истакли да би у нашем случају поштовање овог правила само повећало могућности  да се питање Косова и Метохије заиста реши мирним путем уз поштовање територијалног интгритета и суверинитета Републике Србије. За случај да се ни то не покаже довољним, држава би барем спремније дочекала недипломатски  расплет ситуације и могла,  сходно одлуци коју би донела, ефикасније да реагује.
   Ипак, какав одговор дати на предходно наведена питања? О чему се овде ради? О незнању? Политичком дилетантизму? Не схватању приоритета и немогућности сагледања ствари? Баналној незаинтересованости, или ипак нечему другом?
Одговор би могао бити веома једноставан: све у животу има своје. Као што није реално очекивати да се без труда и борбе, преданости и одважности може ишта постићи, тако није сигурно, да је довољно имати неколико диплома из области безбедности, добијених након завршених тронедељних курсева, да би се успешно обављале одговорне и високе државне функције. Овај закључак опет отвара нова питања, попут питања квалитета наших политичких елита… Дефинитивно, све има своје.

Милош Јовановић

PRENETO IZ SRPSKE ISKRE

SRPSKA ISKRA 

  http://www.srpskaiskra.com/

 

 

 

 

SLOBODNI KONKURS ZA MINISTRA ODBRANE SRBIJE

PRIJAVITE SE

SRPSKI NAROD NEKA BIRA

 

PRVI KANDIDAT:

DR.SLOBODAN PIVLJANIN

SRBIN DO GROBA

RODJEN NA SVETOG LAVA RIMSKOG 1948 U SRBIJI

OD OCA CRNOGORCA I MAJKE CRNOGORKE

 

1986 GODINE CIA (US-CENTRALNA INTELIGENCE AGENCI) RASPISALA JE TAJNI KONKURS ZA MINISTRA ODBRANE SLOBODNE DRZAVE SRBIJE  DA BI SE UNISTIO KOMUNIZAM NA PREDELIMA  BIVSE JUGOSLAVIJE – OD NEKOLIKO HILJADA KANDIDATA- IZMEDJU OSTALIH- VUK DRASKOVIC- VOJA SESELJ- LJUBO TADIC- PETAR MILATOVIC – OSTROSKI…  POBEDIJO JE DR.SLOBODAN PIVLJANIN – GDE JE IMENOVAN FEBRUARA 1992 NA TU DUZNOST… SJEDINJENE AMERICKE DRZAVE DALE SU KREDIT U IZNOSU OD JEDNU MILIJARDU I SEDAMSTOTINA MILIJONA DOLARA ZA TU SPECIJALNU OPERACIJU … DR.SLOBODAN PIVLJANIN JE MESEC DANA NAKON IMENOVANJA ZA MINISTRA ODBRANE SLOBODNE DRZAVE SRBIJE PODNEO OSTAVKU -ODBIVSI DA IZVRSI POKOLJ ALBANSKOG I MUSLIMANSKOG ZIVLJA NA PREDELIMA BIVSE JUGOSLAVIJE… NARAVNO DA JE PETA KOLONA  PRISTALA NA SVE DA BI SE DOKOPALA GORE NAPOMENUTIH NOVCANIH SRESTAVA… POZNATO JE SIROJ JAVNOSTI DA SU SE POJAVILI NOVI MILIJONERI , PANIC, DJORDJEVIC, DAFNE , KARICI, JEZDA, TUPANJAC I KOPANIJA KOJI SU  POTKUPLJIVALI NOVE PETOKOLONASE…

SAD POSTO SU SRUSILI DRZAVU JUZNIH SLOVENA IZIGRAVAJU DOBROTVORCE..

ALI-

ZAKLELA SE ZELJA RAJUDA SE TANE SVE DOZNAJU..

1967 GODINE U VOJNOM GARNIZONU SLAVONSKA POZEGA – “KOSOP” DR.SLOBODAN PIVLJANIN  BIJO JE NA SPECIJALNOM ZADATKU SOP-a –   SPRECIJO JE  POKOLJ SIPTARA I PORED TOGA DA GA JE GRUPA SIPTARA IZNENADA NAPALA SA NAMEROM DA GA UBIJU, JER JE U HRVANJU POBEDIJO NEKOG NJIHOVOG HARAMBASU (DA MU SAD IME NEPOMINJEMO – JER JE VELIKAN U PRISTINI) BACIVSI GA JUDO ZAHVATOM NA ZEMLJU… SIPTARI SU TO SMATRALI SRAMOTOM – GDE SU GA MUCKI IZNENADA SLEDJA NAPALI LOPATAMA – NEKOM SRECOM DR.SLOBODAN PIVLJANIN  USPEO JE DA RAZORUZA NAPADACE-  SLEDILA JE OPSTA POBUNA CELOG GARNIZONA – VOJSKA JE TRAZILA DA  IM DA ODOBRENJE DA POBIJU SVE SIPTARE KOJI SU TU BILI NA OSLUZENJU VOJNOG ROKA . NARAVNO DA JE DR.SLOBODAN PIVLJANIN  TO ODBIJO…

DR.RADOVAN KARADZIC I OTAC I STRIC BORE TADICA STALI SU NA STRANU SIPTARA… DA BI SE ZAUVEK KURTALISALI DR.SLOBODANA PIVLJANINA…

ALI IZJALOVILO IM SE…

KRAJEM 1969 GODINE U OSLU – NORVSKA- GDE JE DR.SLOBODAN PIVLJANIN OPET BIJO PO ZADATKU “SOP-a”  AFRIKANSKA MAFIJA U OSLU PRETUKLA JE DVOJICU SIPTARA… SJUTRADAN  JE DR.SLOBODAN PIVLJANIN  MOBILISAO DESETAK  SIPTARA  I MAKEDONACA GDE SU NA MRTVO IME PRETUKLI  SVE AFRIKANSKE MAFIJASE U OSLU…

25 DECEMBRA 1973 GODINE U AMSTERDAMU UNAJMLJENI  AGENT  UBIJA U OBRACUNU SA SDB DVOJICU AGENATA (CRNOGORACA) A TESKO RANI JEDNOG SDB & SOPO TAJNOG  AGENTA (HRVATA) DR.SLOBODAN PIVLJANIN PREUZIMA KRIVICU NA SEBE –DA BI ZASTITIJO SVOG AGENTA (SIPTARA).

 

1986 GODINE – SPECIJANA GRUPA 135 – (DUPLI AGENTI CIA&UDBA) DALA JE NAREDJENJE DA SE POKOLJU U JEDNOM KOSOVSKOM  SELU IZNAD PECI SVI SIPTARSKI ZITELJI, DECA, BABE, STARCI… BEBE… DR.SLOBODAN PIVLJANIN SPRECIJO JE OVO KRVOPROLICE…

TO JE UKRATKO AUTO BIJOGRAFIJA (STO SE TICE SIPTARA) BIVSEG SPECIJALNOG TITOVOG  KONTRA OBAVESTAJCA…

 

DA BUDEMO KRATAKI:

DR.SLOBODAN PIVLJANIN PRISTAJE BESPLTNO DA UZME KORMILO MINISTRA ODBRANE SRBIJE…

SPOSOBAN JE DA PREGOVARA SA SIPTARIMA:

VERUJE I UBEDJEN JE DA POD NJEGOVOM MIROVNOM I RATNOM DOKTRINOM SRPSKI PLEMENITI I HRABRI NAROD MOZE POBEDITI SVAKOG NEPRIJATELJA…

DR. SLOBODAN PIVLJANIN  OBECA DA CE NAKON POBEDE  DA RASPISE PRVE  SLOBODNE IZBORE GDE CE SE SRPSI NAROD IZJASNITI ZA REPUBLIKU ILI MONARHIJU…

DR.SLOBODAN PIVLJANIN OBECAVA DA CE SE NAKON POBEDE POVUCI SA POLITICKE SCENE I NASTAVITI U KOLIKO MU ZDRAVLJE DOPUSTI DA SE BAVI SVOJI JEDINIM PRAVIM ZANATOM…

PISANJEM I SLIKANJEM…

DR. SLOBODAN PIVLJANIN STOJI NA RASPOLAGANJU  SVOM DRAGOM SRPSKOM NARODU

 

REAKCIJE SLATI:

SRPSKA.ARMIJA@LIVE.NL

 

 

 

 

KONKURS ZA MINISRA ODBRANE-a

KONKURS ZA MINISRA ODBRANE-b

KONKURS ZA MINISRA ODBRANE-c

KONKURS ZA MINISRA ODBRANE-d

 

SRPSKA.ARMIJA@LIVE.NL

 

 

This entry was posted in Nieuws en politiek. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s